U praksi, rizici se sagledavaju parcijalno – finansijski sektor analizira makroekonomske pokazatelje, pravnici prate regulatorne izmene, privreda reaguje na rast troškova, dok ne postoji institucionalni mehanizam koji ove informacije objedinjuje u koherentnu i upotrebljivu sliku. Upravo iz tog razloga pokrenuta je inicijativa za formiranje Registra rizika Republike Srbije.

Povod i inicijativa

Inicijativu za formiranje Registra rizika uputio je advokat Igor Dodić Privrednoj komori Srbije, oslanjajući se na višegodišnje iskustvo u zastupanju finansijskih institucija, osiguravača i velikih privrednih sistema. U radu sa klijentima jasno se pokazalo da nedostatak centralizovanih informacija o rizicima dovodi do povećane izloženosti, reaktivnog odlučivanja i propuštenih prilika za prevenciju.

Koncept Registra rizika predstavljen je i u stručnom članku objavljenom u časopisima Svet bankarstva i investicija i Svet osiguranja (Bonitet), gde je detaljno obrazložena njegova struktura, uloga i potencijalni doprinos stabilnosti privrede.

Šta je Registar rizika?

Registar rizika Republike Srbije zamišljen je kao društveno odgovoran, institucionalni projekat čiji je cilj da identifikuje, prati i analizira ključne rizike koji utiču na poslovanje u Srbiji. Njegova osnovna vrednost leži u objedinjavanju informacija koje su danas rasute između različitih sektora i institucija.

Registar bi bio formiran pri Privrednoj komori Srbije, kao instituciji koja već ima kapacitet da okupi predstavnike privrede, finansijskog sektora, državnih organa i stručne javnosti.

Funkcionalni model Registra

Predloženo je da Registar funkcioniše kao:

• javno dostupan portal na platformi Privredne komore Srbije

• besplatna aplikacija dostupna privredi i građanima

• analitička platforma koja koristi veštačku inteligenciju za obradu podataka i generisanje projekcija

Korisnici bi imali mogućnost da sagledaju rizike po sektorima, delatnostima i vremenskim horizontima, dok bi AI alati omogućili analizu dostupnih podataka i davanje orijentacionih odgovora o potencijalnim rizicima u narednih 365 dana ili dužem periodu.

Rad na Registru bio bi zasnovan na principu društvene odgovornosti, bez naknade, uz učešće institucija, kompanija i pojedinaca koji bi svoj doprinos mogli da predstave kao deo ESG i CSR aktivnosti.

Izveštaj o rizicima – nacionalni okvir

Jedan od ključnih elemenata Registra bio bi godišnji Izveštaj o rizicima Republike Srbije, koji bi se usvajao i javno predstavljao jednom godišnje, po uzoru na Izveštaj o globalnim rizicima Svetskog ekonomskog foruma u Davosu.

Takav izveštaj bi omogućio:

• identifikaciju najizraženijih sistemskih rizika

• rangiranje rizika po intenzitetu i verovatnoći

• predlaganje preventivnih mera i politika

• podlogu za izmene propisa i razvojne subvencije

Vrste rizika koje bi Registar obuhvatao

Registar rizika bi obuhvatao širok spektar rizika, uključujući:

• Finansijske rizike – kretanje kamatnih stopa, kursa, cena energenata i zlata

• Pravne i regulatorne rizike – očekivane izmene propisa, poreskih stopa, minimalne zarade, carina

• Privredne i sektorske rizike – rizične delatnosti, rast troškova poslovanja

• Demografske rizike – nedostatak radne snage po profesijama

• Prirodne i klimatske rizike – poplave, suše, ekstremni vremenski uslovi

• Zdravstvene i prehrambene rizike

• Geopolitičke i energetske rizike – poremećaji na tržištima, promene u međunarodnim odnosima

• Digitalne i društvene rizike

Ko bi učestvovao u radu Registra?

U radu Registra rizika učestvovali bi predstavnici:

• Narodne banke Srbije

• Udruženja banaka Srbije

• Udruženja osiguravača Srbije

• poslovnih banaka i osiguravajućih društava

• investicionih fondova i holding kompanija

• državnih institucija

• naučne i akademske zajednice

• relevantnih profesionalnih udruženja i medija

Takva struktura omogućila bi stvaranje realne, interdisciplinarne slike rizika sa kojima se suočava privreda Srbije.

Značaj Registra za donošenje odluka

Registar rizika bi predstavljao alat od značaja za:

• finansijske institucije i osiguravače u proceni izloženosti

• uprave kompanija u strateškom planiranju

• mala i srednja preduzeća bez razvijenog risk managementa

• investitore u proceni tržišta

• mlade u izboru obrazovanja i karijere

• državu u kreiranju ekonomskih i razvojnih politika

Centralizovan uvid u rizike omogućio bi prelazak sa reaktivnog na preventivni model odlučivanja, što je preduslov za stabilno i održivo poslovanje.

Zaključak

Upravljanje rizicima predstavlja temelj savremenog poslovanja. U uslovima sve veće neizvesnosti, fragmentisan pristup više nije dovoljan. Registar rizika Republike Srbije ima potencijal da postane ključni institucionalni alat za unapređenje kvaliteta poslovnih odluka, jačanje otpornosti privrede i dugoročno planiranje razvoja.

Njegova vrednost zavisiće od stepena saradnje svih relevantnih aktera i spremnosti da se rizici sagledaju otvoreno, sistemski i na vreme.